Saznajte više ovde!

0. Za pravednu tranziciju!

Modna industrija je u svojoj osnovi pogrešno postavljena. Brendovi koji stvaraju milijardere bogate se na račun ljudi i planete. Milioni radnica i radnika u tekstilnoj industriji su nedovoljno plaćeni, preopterećeni su i bez adekvatne zaštite. Pravični radni uslovi se potiskuju u drugi plan pred korporativnom pohlepom. Svake godine proizvode se milijarde komada odeće kroz eksploataciju ljudi i iscrpljivanje prirodnih resursa.

Moda je industrija vredna više milijardi dolara. Ipak, to bogatstvo završava u džepovima direktora i akcionara - a ne kod onih koji našu odeću zapravo proizvode. Od plata koje ne omogućavaju dostojanstven život i gušenja sindikalnog organizovanja, do nebezbednih uslova rada i rodno zasnovanog nasilja, radnice i radnici u tekstilnoj industriji svakodnevno se bore za svoje dostojanstvo i egzistenciju.

Iste one radnice i radnici koji se muče da obezbede sebi egzistenciju, plaćaju najvišu cenu klimatske krize. Poplave, požari, zemljotresi, oluje i suše zatvaraju fabrike i ugrožavaju radna mesta. Plate koje ne omogućavaju dostojanstven život ostavljaju radnice/ke bez ikakve sigurnosne mreže kada dođe do tragedije. Ograničene pauze za vodu u slabo provetrenim radnim prostorima čine toplotne talase nepodnošljivim. Istovremeno, bogati čelnici modnih kompanija donose klimatske odluke u klimatizovanim prostorijama, potpuno ignorišući radnice/ke koji rade daleko od tih centara moći.

Modna industrija je jedna od ekološki najštetnijih industrija na svetu. Ona iscrpljuje zemljište, zagađuje i truje vodu, zagađuje vazduh, podstiče krčenje šuma i gubitak biodiverziteta, te proizvodi ogromne količine emisija koje doprinose zagrevanju planete. Hrpa/lavina odeće vrlo brzo završava na deponijama, prebacujući teret tekstilnog otpada na zajednice koje se nalaze u prvim linijama krize koju otpad stvara – iako za taj problem nisu odgovorne. Prekomerna proizvodnja opstaje zahvaljujući niskim platama i velikim količinama otpada.

Ipak, drugačiji put je moguć. Radnice i radnici u tekstilnoj industriji širom sveta bore se za budućnost koja u središte stavlja njihove potrebe. Organizuju se u sindikate kako bi se suprotstavili moćnim brendovima. Vraćaju sebi pravo na dostojanstven život i održivu budućnost. I pozivaju nas da podržimo njihove zahteve za pravednu tranziciju, koja vodi ka pravednom i zelenom svetu.

Ovaj Manifest predstavlja našu zajedničku viziju drugačijeg modnog sistema, onog koji u središte stavlja dostojanstvo radnica i radnika i očuvanje planete. Kada su eksploatacija radne snage i iscrpljivanje prirode neraskidivo povezani zarad stvaranja profita, tada su i borbe za socijalnu i klimatsku pravdu međusobno nerazdvojne. Obezbeđivanje budućnosti modne industrije znači napuštanje štetnih, zastarelih sistema i prihvatanje novih, pravednih načina proizvodnje i potrošnje odeće. Prava promena neće doći odozgo, već pravednu tranziciju moraju predvoditi radnice i radnici, a njen ishod moraju biti dostojanstvena radna mesta na zdravoj planeti.

1. Moda se zasniva na vrednostima jednakosti, pravde, solidarnosti i brige za ljude i planetu.

Novi modni sistem odbacuje kapitalistički model „uzmi–proizvedi–baci“ i sve ono što taj model podrazumeva: eksploataciju radnica i radnika, beskonačni rast, rastuću nejednakost u raspodeli bogatstva i ekološku destrukciju. Briga postaje kolektivna – usmerena ka radnicima i radnicama, našem zajedničkom domu i načinima na koje proizvodimo, koristimo i razmišljamo o odeći. Solidarnost je nit koja povezuje one koji odeću proizvode i one koji je nose.

Moda funkcioniše na osnovama pravičnosti, jednakosti i socijalne pravde. Finansijski i ljudski troškovi klimatskih poremećaja se više ne prebacuju na one koji već podnose najveći teret. Pravedna tranzicija ne oblikuje samo budućnost: ona se suočava sa istorijskom nepravdom. Globalne nejednakosti i neravnoteže moći se ispravljaju. Obezbeđuju se reparacije. Najveći zagađivači snose troškove prilagođavanja i tranzicije.

2. Modnu industriju predvode radnice, radnici i sindikati, a ne milijarderi.

Put ka pravednoj i zelenoj budućnosti gradi se na potrebama i znanju radnika. Oni koji su najviše izloženi posledicama klimatskog sloma imaju najznačajnije mesto za pregovaračkim stolom. Radnice/ci slobodno učestvuju u sindikatima kako bi unapredili svoje radne uslove i zalagali se za uvođenje zaštitnih klimatskih mera. Raznovrsni modeli zajedničkog upravljanja daju im veći stepen kontrole i vlasništva nad sopstvenim radnim mestom. Odnos moći se konačno pomera u korist radnika.

Svi radnici imaju jednaka prava, bez obzira na rasu, rod, klasnu pripadnost, godine, seksualnu orijentaciju, pravni status, oblik zaposlenja ili mesto rada. Inkluzivna sistemska transformacija u središte stavlja sve one koji odeću proizvode, prodaju, prikupljaju, sortiraju, distribuiraju, popravljaju i zbrinjavaju. Niko ne sme biti izostavljen.

3. Egzistencija radnika ima prednost nad profitom milijardera.

Bogatstvo se preraspodeljuje iz ruku nekolicine modnih milijardera u ruke miliona radnika. Profit se deli pravedno i svima se isplaćuje plata za život. Ogroman jaz između zarada radnika i plata generalnih direktora se smanjuje. Kompanije plaćaju svoj pravičan deo poreza. Kapital investitora se povlači iz kompanija koje profitiraju na šteti i usmerava ka proizvođačima koji prihvataju nove modele brige i odgovornosti. Brendovi preuzimaju na sebe troškove klimatskih promena i obezbeđuju dobavljačima resurse potrebne za prilagođavanje. Moda unapređuje živote radnika, njihovih porodica i lokalnih zajednica.

4. Bezbedni i dostojanstveni uslovi rada garantovani su bez obzira na mesto rada.

Svi radnici imaju pravo na pravične radne uslove i radno vreme, bilo da rade u fabrici ili od kuće. Radna mesta su oslobođena od mogućnosti za stvaranje povreda radnika, zdravstvenih rizika, uznemiravanja, zlostavljanja i rodno zasnovanog nasilja. Međunarodni, pravno obavezujući mehanizmi, poput Sporazuma o bezbednosti zgrada i zaštite na radu (Accord), obezbeđuju zdravlje i bezbednost na radnom mestu i štite radnike od ekstremnih klimatskih uticaja.

5. Moda zadovoljava potrebe svih ljudi, uz poštovanje planetarnih granica.

Modna industrija napušta masovnu proizvodnju prolaznih trendova i okreće se kvalitetnoj, dugotrajnoj odeći. Postepenim smanjenjem obima proizvodnje obnavlja se priroda i umanjuje ekološki otisak koji moda ostavlja. Niko nije primoran na prekomernu potrošnju kroz manipulativne marketinške prakse. Od planete uzimamo samo ono što nam je zaista potrebno.

6. Sigurnost radnih mesta raste kako se obim proizvodnje smanjuje.

Proizvodnja odeće počinje da odražava stvarne troškove rada, što dovodi do smanjenja prekomerne proizvodnje. Posebna pažnja posvećuje se tome da se tokom ovog procesa ne ugrozi egzistencija radnika. Novi poslovni modeli stvaraju nove mogućnosti za dostojanstven i održiv rad. Radnici su prekvalifikovani i dodatno osposobljeni za nove i drugačije poslove. Brendovi i vlade podržavaju programe prekvalifikacije i dokvalifikacije, dok se prilagođavanje promenama oblikuje u skladu sa potrebama radnika.

7. Svi radnici imaju mrežu podrške u svetu koji se zagreva.

Sistemi socijalne zaštite štite radnike u trenucima krize i tokom klimatskih poremećaja. Radnice/ci imaju pravo na bolovanje, porodiljska i roditeljska primanja, otpremnine i naknade za nezaposlenost. Vlade uspostavljaju šeme socijalne zaštite koje sprečavaju da klimatske promene nanesu štetu ljudima, kako na radu tako i u svakodnevnom životu. Javna potrošnja se preusmerava sa postojećih politika naoružavanja ka garantovanju plata za život, programima stručnog osposobljavanja i sistemima socijalne zaštite za sve radnike, čime se ljudima omogućava da žive dostojanstveno i otporno na klimatske promene.

8. Kompanije snose odgovornost za štetu koju izazivaju.

Kompanije su finansijski i pravno odgovorne za svoje poslovne prakse. Obavezujuće globalno zakonodavstvo reguliše modnu industriju kako bi se zaštitila prava radnika, sprečila društvena i ekološka šteta i obezbedila pravna zaštita u slučajevima kršenja prava. Svaka radnica i radnik imaju pravo na obeštećenje kada im je naneta nepravda. Pored zakona, obavezujući sporazumi sa brendovima i programi socijalne zaštite drže kompanije pod stvarnom kontrolom. Obavezna transparentnost omogućava lako proveravanje tvrdnji brendova i otvara prostor ka zahtevu za pravdom i odgovornošću.

9. Odeća se vrednuje.

U novoj kulturi brige i očuvanja, odeća se poštuje kao rezultat rada ljudi koji su je proizveli. Ona se ponovo nosi, popravlja, preprodaje, razmenjuje, prenamenjuje, reciklira i vraća u opticaj. Radnici koji prikupljaju, sortiraju, zbrinjavaju i recikliraju odeću nisu prepušteni sami sebi da se nose sa tekstilnim otpadom koji modna industrija proizvodi. Brendovi snose odgovornost za čitav životni ciklus svojih proizvoda, od dizajna do konačnog odlaganja. Odeća se retko odbacuje, a umesto toga postaje deo održivog i pravednog sistema koji poštuje rad, zajednice i planetu.