Doprinosi hrvatskih radnika
REZIME ISTRAŽIVANJA O USLOVIMA RADA U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI
TERENSKA ISTRAŽIVANJA
Obim: 25 radnika iz 11 fabrika u 6 županija u Hrvatskoj
Obim: 25 radnika iz 11 fabrika u 6 županija u Hrvatskoj
Ključni nalazi:
Radnici navode da su uslovi u fabrikama veoma vrući tokom letnjih meseci.
Iako postoje prozori, ventilacija i klima uređaj, radnici kažu da je hlađenje nedovoljno.
Nema prečistača vazduha ni u jednoj od posećenih fabrika.
Visoke temperature otežavaju rad, ali zbog pritiska da se ispuni 100% proizvodnih kvota, radnici ne mogu usporiti ili koristiti dodatna pomagala za hlađenje.
Radnici primećuju efekte klimatskih promena kroz sve češće i intenzivnije padavine, što takođe otežava putovanje (posebno biciklom).
Radnici nisu svesni da li odeća koju proizvode ima ekološke sertifikate, a niko od njih ne zna šta je pravedna tranzicija.
Radnici navode da su uslovi u fabrikama veoma vrući tokom letnjih meseci.
Iako postoje prozori, ventilacija i klima uređaj, radnici kažu da je hlađenje nedovoljno.
Nema prečistača vazduha ni u jednoj od posećenih fabrika.
Visoke temperature otežavaju rad, ali zbog pritiska da se ispuni 100% proizvodnih kvota, radnici ne mogu usporiti ili koristiti dodatna pomagala za hlađenje.
Radnici primećuju efekte klimatskih promena kroz sve češće i intenzivnije padavine, što takođe otežava putovanje (posebno biciklom).
Radnici nisu svesni da li odeća koju proizvode ima ekološke sertifikate, a niko od njih ne zna šta je pravedna tranzicija.
ONLAJN ANKETA
Obim: 51 radnik iz 30 tekstilnih fabrika i malih preduzeća u 5 županija u Hrvatskoj
Period implementacije: 27. mart – 20. maj 2025.
Obim: 51 radnik iz 30 tekstilnih fabrika i malih preduzeća u 5 županija u Hrvatskoj
Period implementacije: 27. mart – 20. maj 2025.
Ključni nalazi:
82% ispitanika primećuje efekte klimatskih promena u svojim lokalnim zajednicama (promene temperature, češće i intenzivnije oluje i padavine, povećano prisustvo insekata i veće zagađenje vazduha i vode).
Oko polovine ispitanika kaže da ove promene nisu direktno uticale na njihovo radno mesto, iako su neki prijavili poplave, požare, curenje vode i nestanke struje. Fabrike se gotovo nikada ne zatvaraju zbog takvih incidenata.
74% radnika navodi da se tokom leta oseća vruće u svojim fabrikama, a oko četvrtine kaže da je "prevruće". Samo 8% kaže da nije vruće.
Većina fabrika ima prozore (71%) i klima uređaj (59%), ali oko 50% radnika kaže da ovi sistemi ne funkcionišu ispravno.
Toplota utiče na sposobnost rada za 59% ispitanika. Najčešći simptomi uključuju umor (78%), glavobolje (51%), vrtoglavicu (37%) i otežano disanje (31%).
Većina radnika nije svesna bilo kakvog zagađenja izazvanog njihovom fabrikom i kažu da proizvodi koje prave ne nose ekološke oznake.
80% ispitanika ne zna šta je pravedna tranzicija.
82% ispitanika primećuje efekte klimatskih promena u svojim lokalnim zajednicama (promene temperature, češće i intenzivnije oluje i padavine, povećano prisustvo insekata i veće zagađenje vazduha i vode).
Oko polovine ispitanika kaže da ove promene nisu direktno uticale na njihovo radno mesto, iako su neki prijavili poplave, požare, curenje vode i nestanke struje. Fabrike se gotovo nikada ne zatvaraju zbog takvih incidenata.
74% radnika navodi da se tokom leta oseća vruće u svojim fabrikama, a oko četvrtine kaže da je "prevruće". Samo 8% kaže da nije vruće.
Većina fabrika ima prozore (71%) i klima uređaj (59%), ali oko 50% radnika kaže da ovi sistemi ne funkcionišu ispravno.
Toplota utiče na sposobnost rada za 59% ispitanika. Najčešći simptomi uključuju umor (78%), glavobolje (51%), vrtoglavicu (37%) i otežano disanje (31%).
Većina radnika nije svesna bilo kakvog zagađenja izazvanog njihovom fabrikom i kažu da proizvodi koje prave ne nose ekološke oznake.
80% ispitanika ne zna šta je pravedna tranzicija.
Zakljuиak:
Tekstilni radnici u Hrvatskoj suočavaju se sa teškim uslovima rada tokom letnjih meseci, sa nedovoljnim hlađenjem i ograničenom svešću o ekološkim i klimatskim pitanjima. Iako većina primećuje efekte klimatskih promena, razumevanje i učešće u procesima vezanim za pravednu tranziciju ostaju veoma niski.
Tekstilni radnici u Hrvatskoj suočavaju se sa teškim uslovima rada tokom letnjih meseci, sa nedovoljnim hlađenjem i ograničenom svešću o ekološkim i klimatskim pitanjima. Iako većina primećuje efekte klimatskih promena, razumevanje i učešće u procesima vezanim za pravednu tranziciju ostaju veoma niski.
REZIME ANKETE RADNIKA O KLIMI, ŽIVOTNOJ SREDINI I USLOVIMA RADA
Anketu je popunilo ukupno 63 radnika. Većina ispitanika (43) radi u proizvodnji odeće ili obuće, dok drugi rade u maloprodaji (4) ili dizajnu i malim preduzećima (5). Većina su žene (57) i preko 30 godina (59).
U proteklih 10-15 godina, 50 radnika je primetilo toplije vreme i više toplotnih talasa, 41 je prijavio duže suše, 31 je video više oluja, a 27 je primetilo više poplava. Samo 4 ispitanika su rekli da nisu primetili vremenske promene.
Ekstremne vremenske prilike već su uticale na mnoge ispitanike: 44 su iskusila probleme sa fizičkim zdravljem, 34 problema sa mentalnim zdravljem, 22 problema na radnom mestu kao što su skraćeno radno vreme ili gubitak posla i 13 stambenih problema. Samo 8 je reklo da nisu primetili nikakav uticaj.
Da bi zaštitili radnike od ekstremnih vremenskih prilika, 51 je rekao da vlasnici fabrika treba da slušaju zabrinutost radnika, 29 je pozvao na pristup medicinskoj pomoći, a 23 je tražio bolovanje ili opasnost. Kod kuće, 37 je reklo da će im veće plate pomoći da se bolje nose, 29 je zatražilo hitnu pomoć, a 24 je želelo više informacija o tome kako da se pripreme za ekstremne vremenske prilike.
Očigledne su i promene u životnoj sredini u blizini domova ili radnih mesta: 52 je primetilo više štetočina, 46 više otpada, 45 više zagađenja vazduha, 33 manje drveća i 29 više zagađenja vode. 36 ispitanika veruje da modna industrija doprinosi ovim promenama, 19 nije sigurno, a 7 se ne slaže.
Na pitanje o globalnom modnom sistemu, 52 je rekao da su potrebni jači zakoni o zaštiti radnika, 46 je pozvao na pravednije plate i beneficije, a 33 podržao jače sindikate i ženske grupe. 33 takođe žele manje outsourcinga u zemlje sa niskim platama, a 27 veruje da bi trebalo da bude veći pritisak javnosti na globalne brendove.
Na pitanje o globalnom modnom sistemu, 52 je rekao da su potrebni jači zakoni o zaštiti radnika, 46 je pozvao na pravednije plate i beneficije, a 33 podržao jače sindikate i ženske grupe. 33 takođe žele manje outsourcinga u zemlje sa niskim platama, a 27 veruje da bi trebalo da bude veći pritisak javnosti na globalne brendove.
Da bi se osećali sigurnije u preduzimanje akcija u vezi sa klimatskim ili ekološkim pitanjima, 39 ispitanika je reklo da im je potrebna podrška sindikata ili ženskih grupa, 35 je tražilo zaštitu od kazne, 27 želi vremena na poslu da razgovara o rešenjima, a 24 je zatražilo obrazovanje ili obuku.
Ekonomska nesigurnost je široko rasprostranjena: 15 je moglo da izdrži manje od nedelju dana bez prihoda, 28 može da izdrži do mesec dana, 10 može da upravlja jedan do tri meseca, a samo 7 može da upravlja duže. Većina ima pristup zdravstvenoj zaštiti (47) i plaćenom odsustvu (41), ali malo njih prima platu za opasnost (6) ili otpremninu (12).
Znanje o terminu pravedna tranzicija je ograničeno: 18 je već znao šta to znači, 18 je čuo za njega, ali nisu bili sigurni, a 27 nikada nije čuo za njega.
Zaključak: Sve u svemu, rezultati pokazuju da tekstilni i odevni radnici u Hrvatskoj već doživljavaju efekte klimatskih promena, suočavaju se sa ekonomskom ranjivošću i ranjivošću na radnom mestu i pozivaju na pravednije plate, jaču pravnu zaštitu i veću podršku u prilagođavanju ekološkim izazovima.
Share