7 - Ženska prava

Vekovima su žene morale da trpe nasilje i diskriminaciju, isključenje iz prostora uticaja i uloge moći, i suočavaju se sa specifičnim rizicima i doživljavaju veće prepreke u traženju pravde od muškaraca. Ipak, radnice i sindikalisti su često ispred i u centru borbe za radnička prava.

Malo radnika u odevnoj industriji plaća platu za život, ali žene radnici u odevnoj industriji su plaćeni manje od muškaraca sa manje mogućnosti za napredovanje, držeći svoje plate niske. Žene su često lišene socijalne zaštite, jednakog tretmana i poštenih standarda rada, što može značiti da nema porodiljskog odsustva, patrijarhalnih postavki u donošenju odluka, bez brige o djeci i nesigurnog putovanja na posao. Neke radnice su primorane da polažu obavezne testove na trudnoću.

Ne samo da žene dele veliki deo posla u lancima vrednosti odeće, već su često i okosnica svojih porodica i svojih zajednica. Ovaj neplaćeni rad, u kombinaciji sa diskriminacijom na radnom mestu, znači da su stavljeni u poziciju veće ranjivosti od svojih muških kolega.

Da bi se postigla pravedna tranzicija, reorganizacija modne industrije mora biti usredsređena na principe eko-feminizma, prepoznavanje, vrednovanje i de-rodnu rad brige za radnike i planetu.

Ne možemo postići pravedan svijet bez iskorjenjivanja seksizma, promovisanja potrebe za jednakošću i jednakošću na putu ka pravednoj tranziciji. Politike i prakse treba da promovišu raznolikost i inkluziju na svim nivoima industrije. Osnaživanje radnica kroz razvoj kapaciteta i obrazovanje o njihovim ulogama i pravima na poslu je od suštinskog značaja za prekvalifikaciju i napredovanje ka pravednoj tranziciji.